“BOJAN I JA 10 GODINA NISMO IMALI DJECU, A BILI SMO U BRAKU: Onda sam rodila sina, a moj muž je u julu saznao da je ODUVIJEK NEPLODAN!”

Sanela (56) je poslala svoju životnu ispovijesti na adresu portala “Telegraf“, a mi je prenosimo u cjelosti:
“Prije nego što sam se udala bila sam vesela djevojka, uvijek spremna na zezanje i flert. Prije njega sam bila s jednim dečkom, koji se preselio u Sarajevo i tako sam patila za njim mnogo, mnogo. Bojan (moj sadašnji muž) je odmah počeo da oblijeće oko mene nakon tog momka. Kad smo Bojan i ja počeli da se zabavljamo, mnogo me je gušio i željela sam da pobjegnem. Živimo u maloj sredini, to je bilo sramotno, ali ne i rijetko…
Pobjegla sam s jednim čovjekom iz drugog sela, divan, predivan. Otišli smo za Beograd, gdje smo izlazili i zezali se. Međutim, onda se pojavio Bojan i krenuo da kukumače da se vratim, da me voli… da sam sve njegovo.
Vratila sam se. Vratila sam se jer me je ophrvala sramota i shvatila sam da s njim mogu da ostarim, a ako pukne bruka, neće me niko htjeti. Tad sam već imala oko 25 godina.
Sad je vrijeme drugačije, onda je tako bilo. Nisam imala mnogo svijesti o tome koliko i šta sve mogu. Koliko god da smo imali nezaštićene odnose, jednostavno nisam ostajala trudna!
Ja sam bila očajna, on se sklanjao od mene. Na kraju smo postali maltene ko prijatelji. U međuvremenu je počeo rat i u naše selo su došle izbjeglice. Među njima i moja najveća prva ljubav se vratila iz Sarajeva.
Taman u tom periodu smo se Bojan i ja vjenčali. Noć pred svadbu spavala sam sa mojom najvećom ljubavi kako me nikad ne bi zaboravio. Kako bi mi oprostio što ga nisam čekala.
Nekako smo se mi skapirali i nastavili smo da se viđamo iako sam u braku.
I eto… negdje 1995. godine sam ostala trudna. Rodila sam sina. Nikad nisam rekla nikome čiji je! Mislila sam da niko ne zna.
A onda je moj sin počeo da raste i sve više liči na moju prvu ljubav, tajnu ljubav. To je shvatila i sestra mog muža i počela je da me ignoriše i da me nipodaštava. Odnosno, ponašala se kao da ne postojim.
To me je boljelo, ali sam se maksimalno posvetila djetetu. Sad je on sjajan momak. A moj muž je godinama kopnio.
Dobio je razne bolesti koje su ga iznutra jele. I nedavno je saznao da je neplodan.
Taj dan neću zaboraviti.
Sjedi ispred kuće i šuti. I ja kažem šta je bilo… On kaže da mi je sve oprošteno.
Dugo smo plakali… i izmirili se konačno sretni i zadovoljni.
A onda je počeo horor! Njegova sestra i familija je krenula da me ignoriše, da ignorišu našeg sina i da se ponašaju ko da nismo rod.
Mnogo boli, mnogo…“

Leave a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *